Cimet i mleveni cimet

Cimet

Cimet vodi poreklo iz familije lovora i potiče sa ostrva Šri Lanka. Ovo je drvo od koga mi i dobijamo začin cimet. On je zapravo jedan od najstarijih poznatih začina i prve beleške o njemu potiču iz stare Kine. Sam začin je njegova kora, oguljena s tankih grančica. Na tržištu se nalazi i mleveni cimet u obliku praha. Kora cimeta se seče dva do tri puta godišnje sa mladih ogranaka svakog stabla, zatim se preko noći fermentira. Nakon što se odstrani spoljnja i srednja, upotrebljava se samo nežna, unutrašnja kora.

Deset tankih listića (0,3 do 1 mm) te kore se uvijaju jedna u drugu da se dobje štapić cimeta, pa se suše prvo u senci, a zatim na suncu – način na koji oni dobijaju svoju žuto-smeđu boju. Kada dođe u prodavnice, cimet je uglavnom u komadićima od 3-10 cm ili u prahu.

Najcenjeniji su štapići napravljeni od najtanjih i najglatkijih listića, označeni sa “00000”, a najdeblji i najgrublji se označavaju sa “0”.

Cimet se može kupiti u obliku štapića i u prahu. Štapići cimeta mogu se čuvati mnogo duže od cimeta u prahu, ali prah ipak ima više arome. Kvalitet cimeta se moze proceniti po njegovom mirisu, koji treba da je čist, sladak i jak. Cimet treba čuvati u staklenoj posudi na mestu koje je suvo, tamno i hladno. Cimet u prahu može trajati nekih šest meseci, dok štapići cimeta mogu biti sveži i više od godinu dana. Produžite rok trajanja cimeta i njegovu svežinu tako što ćete ga čuvati u frižideru.

Cimet se može koristiti u kuhinji na nekoliko načina – za pripremanje kolača, torti, raznih napitaka. Koristi se kao sastojak u voćnim sokovima, kuvanom vinu, medu i čaju. Jedna od najpoznatijih upotreba cimeta je u sutlijašu. Cimet je jedna od najzdravijih zamena za šećer, pa umesto šećera za kafu možete koristiti cimet ako želite da steknete neke zdravije navike.

Proverite kako je cimet dao poseban šmek pilećim ražnjićima na marokanski način.

Štapići cimeta su jako dobri i kao dekoracija. Koristite štapiće cimeta kada poslužujete kafu, ali i za ukrašavanje trpeze. Pored dekoracije, daće vam prelepu aromu.

Mleveni cimet je takođe od velike upotrebe. On daje istančan egzotičan ukus jelima od jagnjetine, mlevenog mesa i piletine. Za vaše posebne prilike isprobajte pečenu jagnjetinu inspirisanu Marokom. Jagnjetina se marinira s mešavinom začina od kima, luka, cimeta, đumbira, čilija u prahu i šafrana. Možete je i dinstati sa dodatkom cimeta, a umak od suvih šljiva poslužite uz to.

Salatu od šargarepe i krastavca možete preliti prelivom od meda, limunovog soka, cimeta, đumbira, maslinovog ulja i bibera.

Cimet se dosta često koristi u poslasticama s orašastim plodovima i voćem, kao što su pite od jabuka ili šljiva, baklava, džemova i kompota. Egzotično voće poput ananasa, papaje ili manga, ispečeno na maslacu s dodatkom meda, ruma i cimeta sa sladoledom može biti odličan završetak svečanog obroka. Voćni umaci uvek idu lepo s cimetom, a služe se uz kolače i sladolede. Izuzetak je kiselkasto voće, kao što su borovnice i višnje, čiji umaci idu izvrsno i uz meso, poput svinjetine. Umak od cimeta sa mlekom, jajima i šlagom poslužuje se uz pite, pudinge, sladolede i torte.

Kafu možete pomešati s malo narandžine kore, vanilinog šećera i cimeta te pripremiti omiljeni napitak s novom aromom. Prokuvajte štapić cimeta u mleku i uz dodatak meda dobili ste izvrstan topli napitak. U zimskim mesecima, cimet je neizostavan začin za čaj ili kuvano vino.

Drvo cimeta i proces pravljenja