Bosiljak

Bosiljak je višegodinja zeljasta biljka iz familije ustanica. Karakterističnog je mirisa i pokazala se kao odličan prirodni lek protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Pored toga što zauzima važno mesto i u kulinarstvu, poznato je da je u mnogim religijama važila za „svetu“ biljku. Sama reč basilicum latinska je izvedenica od grčke reči basileos, što znači kralj.

Izvorno je poreklom iz Indije, Irana i drugih tropskih predela Azije, gde se uzgaja više od 5.000 godina. U antičkoj Grčkoj se uzgajao zbog svojih lekovitih svojstava, dok su ga Rimljani smatrali afrodizijakom. U narodu se verovalo da ako želimo da nam raste mirisan i jak bosiljak, onda treba da vičemo i psujemo sve vreme dok sejemo. Takođe se prepričavalo da ako muškarac da ženi grančicu bosiljka, sigurno je da će se zaljubiti u njega. Na Haitiju, prodavci posipaju bosiljak oko svojih radnji da bi oterali zlo. Evropljani su tvrdili da bi bosiljak uvenuo ako ga neko sa nečistim srcem dotakne. Na evropsko tlo su ga u 12. veku doneli monasi.

Kao što se u starom Rimu verovalo da donosi ljubav, tako se javlja i u našim narodnim verovanjima. Po predanju, devojka koja želi da zna za koga će da se uda treba da uzme nekoliko strukova bosiljka uoči Bogojavljenja, da svakom nameni po jednog momka i da ih zabode pored reke. Na kom struku bude ujutru inja, za tog momka će se udati; ako inja ne bude neće se udati, a ako je inje na svim strukovima bosiljka moći će da bira.

Bosiljak zaljubljenima daruje sreću, ali samo ako je ljubav iskrena i čista.

U narodnim pesmama se takodje često javlja kao motiv:

Oj bosilje,bilje,
beru l’ te devojke?
Kako bi mene dušo,
ne brale devojke,
kad mirišem dušo,
dušom devojačkom!

Vjetar piri, rožmarin miriše,
čini mi se da moj ide dragi!
Da ja znadem otkuda će doći,
putem bi mu bosiljak sijala,
stranputice rumene ružice,
nek mi dragi po mirisu dođe,
po mirisu više neg’ po suncu

Josif Pančić je o bosiljku rekao da nas prati kroz ceo život, i u radosti i žalosti, rečima: “Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk bosiljka na grob posadi.“

U pravoslavnoj crkvi se koristi u svim obredima, a u kući se tradicionalno čuva tokom cele godine i iznosi se kada sveštenik dodje da sveti vodicu, da bi njime kropio ukućane. Smatra se da se upravo zbog njegovog lekovitog svojstva i antizapaljenskog dejstva niko nikada ne prehladi na krštenju, bez obzira na hladnu vodu i vremenske prilike.  U srpskim baštama se tradicionalno sadi prvo on, pa onda ostalo cveće.

Danas bosiljka ima na većem području Sredozemlja, a u Americi se najviše uzgaja u Kaliforniji. Za uzgajanje bosiljka potrebno je puno svetlosti i toplote, a može se uzgajati kako na otvorenom prostoru tako i u stakleniku. Postoji preko 150 različitih vrsta ove biljke, s tim što se u terapeutske svrhe najčešće koristi slatki bosiljak  (Ocimum basilicum) . Pored njega, koriste se ljubičasti kao dekorativna biljka i tamni bosiljak koji je jači od đumbira.
Visok 20-45cm, ima cvetove sa kratkom cvetnom drškom, po 6 složenih u pršljenove koji su približno na vrhu stabljike. Listovi bosiljka su sjajni i ovalnog oblika, sa glatkim ili blago nazubljenim rubovima koji se tipično blago savijaju na gore. Bere se nadzemni deo biljke u cvetu (Basilici herba) i suši u hladu i na promaji. Cveta od jula do oktobra. Biljka je izuzetno osetljiva na mraz i najbolje raste u toplim klimatskim uslovima.

Sadrži etarsko ulje, tanine, saponine i gorke materije. Količina etarskog ulja nije velika, svega 0.4 – 0.8 %, ali biljka ipak ima vrlo jak miris.

Upotreba u kuhinji

Bosiljak je divno mirisan i posebno popularan u italijanskoj kuhinji. Dodaje se većini soseva za testenine koji su na bazi paradajza, nudeći slatki i oporni ukus, a takođe je jedan od glavnih sastojaka pesto sosa. Bosiljak u svežem stanju se dodaje salatama, čorbama, varivima, ribi, siru, marinadama. Probajte da kriške svežeg paradajza pospete listićima svežeg bosiljka, uzivaćete!

 Kulinari ga takođe preporučuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. Odlična je zamena za so i ukusan začin. Oko 200 g svežih listića dobro operite i osušite, u teglu ređajte sloj soli, sloj listića, na kraju ide so. Protresite da bi se sleglo, pa odozgo sipajte kašiku maslinovog ulja, dobro zatvorite i čuvajte na suvom i hladnom.

Saveti za kuvanje sa bosiljkom

  • Bosiljak je vrhunski dodatak paradajzu, ali se divno sparuje i sa crnim lukom, belim lukom i maslinama.
  •  Bosiljak stimuliše apetit i pomaže u suzbijanju nadutosti, pa je to još jedan od razloga zašto dobro ide sa belim lukom.
  • Listovi su glavni deo biljke. Male stabljike su u redu, ali deblje stabljike treba odbaciti jer su obično gorke.
  • Većina drugih biljaka teži da nadvlada ukus i aromu bosiljka, ali origano je onaj koji se najčešće koristi u kombinaciji sa bosiljkom. Ostale dobre kombinacije uključuju ruzmarin, čubar i žalfiju.
  • Za najintenzivniji ukus, bosiljak treba dodati na kraju procesa kuvanja.
  • Usitnjeni beli luk, maslinovo ulje i bosiljak glavni su sastojci sosa pistou, mediteranskog specijaliteta.
  • U Italiji se pinjoli i ribani tvrdi sir dodaju pistou da bi postao pesto. Mlađi listovi su poželjniji za pesto. Pesto se lako može zamrznuti, ali ako planirate da ga zamrznete, izostavite sir.
  •  Pesto se najčešće servira uz testeninu. Enzimske reakcije između bosiljka i brašna mogu prouzrokovati naprivlačnu smeđu boju testenine. Kada poslužujete pesto sa testeninom, dodajte sok od limuna u vodu za kuvanje testenine kako ne bi postala tamna.
  • Nikada nećete dobiti pun ukus kada koristite sušeni bosiljak, zato imajte to na umu kada zamenjujete suv za svež. Međutim, ako se nađete bez svežeg bosiljka, upotrebite 1/3 količine osušenog bosiljka kao zamenu za svež. Jedna kašika svežeg iseckanog bosiljka jednaka je 1 kašičici osušene biljke.
  • Nemojte ga seći nožem jer kontakt sa metalom menja ukus bosiljka.

Upotreba u medicinske svrhe

Istraživanja pokazuju da postoji više zdravstvenih beneficija povezanih sa bosiljkom. On sadrži širok spektar eteričnih ulja, bogatih fenolnim jedinjenjima, i široku lepezu drugih prirodnih proizvoda, uključujući polifenole kao što su flavonoidi i antocijani.

Prema istraživanju koje je sproveo Švajcarski federalni institut za tehnologiju, bosiljak sadrži (E) -beta-kariofilen (BCP), koji može biti koristan u lečenju artritisa i inflamatornih bolesti creva.

U jednoj studiji, zečevi su bili izloženi oksidativnom stresu (povećanje oštećenja slobodnih radikala). Kunićima su davali 2 grama svežeg lišća bosiljka svaki dan tokom 30 dana, a kardiovaskularna i respiratorna adaptacija su praćene. Istraživači su merili značajno smanjenje nivoa šećera u krvi i povećanje antioksidativne aktivnosti. Bosiljak je pomogao zečevima da se bolje nose sa oksidativnim stresom.

Takođe, prema istraživanju predstavljenom na britanskoj farmaceutskoj konferenciji (BPC) u Mančesteru, bosiljak ima i svojstva koja mogu pomoći u sprečavanju nekih štetnih posledica starenja.

Ekstrakt ove „svete biljke“ pokazao se efikasnim u ubijanju štetnih molekula i sprečavanju oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima u jetri, mozgu i srcu.

Bogat je antioksidansima, a sem toga i funkcioniše antibakterijski. To bi moglo značiti da dodavanje svežeg bosiljka u salatu ne samo da dodaje okus, već pomaže u smanjenju broja štetnih bakterija na tanjiru.

Čaj od bosiljka se preporučuje ženama sa izraženim menstrualnim tegobama, kao i ulje od bosiljka. Sem menstrualnih, otklanja i grčeve u mišićima posle napornog treninga i jakog fizičkog napora, kao i crevne grčeve.

 Kod prehlada se savetuje i inhalacija bosiljkom. Topli napitak je odličan i protiv nesanice i glavobolje, posebno ukoliko se pomeša sa ruzmarinom. Čaj reguliše i probavu, umanjuje nadimanje i eliminiše tvrdu stolicu.  Snižava i nivo šećera u krvi. Kako sadrži magnezijum, jača srčani mišić, te smanjuje rizik od pojave infarkta.

Želite li da se zaštitite od komaraca, uzmite list bosiljka i protrljajte njime kožu, pomoći će Vam sigurno.

Zasadite bosiljak na svom prozoru, terasi, u Vašoj bašti, zaštitiće Vas od insekata, koristiće Vam u kuhinji, i oraspoložiće Vas prijatnim mirisom.

Česta pitanja

Mogu li i dalje koristiti bosiljak kad postane smeđ?

I dalje možete koristiti blago braon bosiljak dokle god on zadržava svoj miris i nije ljigav ili plesnav. Stavljanje bosiljka u frižider dovodi do toga da on pocrni.

Šta treba da uradim kada moja biljka bosiljka počne cvetati?

Kada cvetovi počnu da se pojavljuju na vašoj biljci, odmah ih skinite. Ovo će podstaknuti dalji rast.

Koliko dugo će moja biljka bosiljka trajati?

Bosiljak je po pravilu godišnja biljka, što znači da svake godine treba zasaditi novu. U toplijim, više tropskim klimatskim uslovima, može postati dvogodišnja biljka, tako da će trajati do zime i naredne godine.

Kako da održim svežinu bosiljka?

Najbolje je držati bosiljak u čaši vode na hladnom, suvom i tamnom mestu, ali ne u frižideru.

Recept za pesto sos

Naziv pesto vodi poreklo od italijanske reči pestare što znači udarati, gnječiti, s obzirom na to da se sprema u avanu gde se gnječe bosiljak, pinjoli, beli luk sa uljem, dok ne postane pasta. Takođe ga možete pripremati u blenderu ili multipraktiku, ukoliko nemate avan.

Pesto Genovese

4 vezice bosiljka

100ml maslinovog ulja

100gr parmezana

50 grama pinjola (moguća zamena bademima ili lešnicima)

2 čena belog luka

Prvo suve sastojke izgnječiti u avanu, pa polako dodati ulje. Može da stoji u frižideru nekoliko dana. Isti princip se koristi i za drugačije varijante pravljenja pesto sosa.