Poreklo vodi iz Azije, u Kini se već dugo koristi u tradicionalnoj medicini. U Indiji se najviše koristi i gaji, ali je i celom svetu poznat i kao začin i kao lek. 

Za ishranu i kao dodatak jelima upotrebljava se koren pošto je jako aromatičan i sadrži mnoge korisne sastojke. Aroma limuna i slatko-pikantan ukus đumbir čine veoma prijatnim. Koren đumbira se koristi kao dodatak jelima, kolačima, čaju, pivu ili likerima.

Odlično ide kao dodatak supama. Obavezno probajte ovaj recept za osvežavajuči potaž od avokada.

Obilno se koristi u azijskoj kuhinji, gde je samo so važnija. Pripada najskupljim, najtraženijim i najviše korišćenim aromatičnim začinima (osim paprike i bibera). Đumbir je korišćen na Bliskom istoku i u južnoj Evropi mnogo pre rimskih vremena, Portugalci su ga doneli u Afriku i Špancima na Karibima. Posebno je popularan u Engleskoj, gde se od srednjih godina posluživao sa biberom i solju kao osnovni začin, a nakon toga gotovo svaki grad na ostrvu je imao svoju Ginger Street, ulicu na kojoj su prodavani začini.

Đumbir isecite na kockice ili ga narendajte i dodajte jelima u woku, salatama ili njime utrljajte  masnije meso. Uz pomoć ovog začina, slana i slatka jela će poprimiti ljutu, ali i osvežavajuću aromu koja će odgovarati marinadama, prženim jelima, supama, žitaricama, kao i svežem povrću. Daće poseban ukus  plodovima mora, a teškim mesima, kao što su patka i svinjetina, smanjiti masnoću.

Ispitivanjima je utvrđeno da đumbir sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala), a da ih najviše ima u korenu:

belančevine
biljna vlakna
biljne masti
biljni hormoni
gingerol
zingeron
enzimi
eterična ulja

U Engleskoj je dosta poznat hleb sa ukusom đumbira, gde se đumbir dodaje u testo za hleb.