Trnjine

Trnjine su najzastupljenije u Evropi i zapadnoj Aziji. Takođe se mogu naći i na Novom Zelandu i na istoku Severne Amerike. Najbolje se razvijaju u vlažnom tlu i uspevaju u potpunoj sunčevoj svetlosti.

Prirodno raste u žbunju i šumama, ali se obično koristi kao biljka od koje se prave žive ograde.

Trnjine su veoma male, divlje šljive sa kiselim zelenim mesom i gorkom opnom.

U sebi sadrže veliki nivo vitamina C, fruktoze, organskih kiselina i tanina i koristi se i u medicinske svrhe.

Trnjine su suviše gorke i kisele da bi se jele sirove, ali ukus je odličan kada ih konzervirate ili pravite džem. Imaju intenzivni ukus šljive. Naglasite njihov ukus narandžinom korom, karanfilićen, cimetom ili aromom badema. Koristite ih za pravljenje likera, vina, sirupa, pa čak i sira. Jednu kašiku džema od trnjina možete dodati u pitu od šljiva ili u torte.

Na zapadu Evrope se najviše koriste za pravljenje sokova, želea, sirćeta, likera, vina, rakije, a u nekim mestima se koriste za pravljenje viskija. U Francuskoj, trnjine mariniraju, u Rusiji se koriste za pravljenje rakije trenovke, a u Engleskoj je dosta popularan takozvani džin od trnjina.

Kod nas se koriste cvetovi i plod i od njh se prave raznorazni čajevi, sokovi, kompoti i marmelade. Čaj od trnjina važi za mnogo dobar lek za probleme sa varenjem.