Timijan

Pod istim nazivom prodaje se i nama više poznata biljka- majčina dušica. Ove dve biljke jesu iz istog roda, ali su različite podvrste i razlikuju se. Timijan raste uspravno, a majčina dušica raste na dole, puzeći. Razlikuju se i po veličini i obliku listova, ali im je ukus dosta sličan. 

Postoji oko 60 sorti timijana. Većina je poreklom iz zapadne Azije i Mediterana, gde su gajene hiljadama godina zbog magičnih moći kao i zbog ukusa. 

Mali broj biljaka polaže pravo na toliki broj upotrebe izuzev kuvanja kao što može Thymus vulgaris, inače poznat kao obični, baštenski ili francuski timijan. 

Drevni Egipćani koristili su njegove karakteristike očuvanja kao deo procesa mumifikacije. Stari Grci i Rimljani su takođe koristili njegov miris i antiseptičke osobine za masaže i ulja za kupanje. 

Smatra se da je ime “timijan” nastalo ili od latinske reči fumus, u prevodu “dim” ili od grčke reči thumos, u prevodu “duša”. Ovo bi moglo da se odnosi na učestalu praksu spaljivanja timijana radi pročišćenja i osveštanja tokom verskih ceremonija u hramovima drevne Grčke, gde je ova biljka takođe bila sveta Adefagiji, boginji obilne žetve i halapljivosti. 

Popularnost ove biljke širila se Rimskim carstvom sve do Britanije, gde se u 14. veku koristi u buketima i kao posip na zemlji kao zaštita od kuge. U Holandiji i Nemačkoj tokom istog perioda, svako mesto gde je timijan bujno rastao, smatralo se da je blagosloveno od strane vila. 

Tokom srednjeg veka, timijan se smatrao simbolom hrabrosti. Žene vitezova koji su odlazili u rat bi vezle lišće timijana i pčele na odeću svojih muževa neposredno pred njihov polazak, kako bi im podarile snagu. Pčele, privučene spiralnim, belim do svetlo plavim cvetovima biljke, odavno su povezane sa biljkama u kreiranju jantarno obojenog meda visoko cenjenog od strane starih Atinjana, koji su koristili timijan koji je rastao u blizini planine Himetus. 

Pored poznatih medicinskih upotreba i magičnih svojstava koje prate timijan, ova biljka ima znatnu popularnost, sveža ili sušena, kao začin za mnoge supe, salate i soseve koji dupunjuju meso, ribu i jela od piletine. Timijan je jedan od sastojaka klasičnog francuskog biljnog začina, a nakon što je uvezen iz Evrope, timijan se takođe nalazi u mnogim jelima sa Kariba, a ključni je sastojak začina sa Bliskog istoka po imenu zatar.

Zbog sličnosti u ukusu, majčina dušica i timijan mogu da služe kao zamena jedno drugom pri kuvanju. Aroma timijana je malo jača i delikatnija od arome majčine dušice.

Timijan je po ukusu malo jači od origana, a slađi od žalfije. Bilje se može koristiti sveže i sušeno, a miris i ukus su predivni u oba slučaja.

Najbolji je prijatelj mediteranske kuhinje jer se odlično slaže sa maslinama, belim lukom, paradajzom. Odličan je začin za meso jer neutrališe masnoću. Uz meso je najbolje koristiti svežu biljku, kao i uz sezonske pečurke. Iseckani listovi se dodaju u salate, pice, odlično se slaže i sa jajima. Takođe je jako dobar začin za ribu i čorbe.

Timijan dobro podnosi visoke temperature i njegova aroma se ne menja tokom kuvanja. Odlično ide uz jela koja se spremaju na roštilju. Dodaje se i nekim pecivima, a savršen je za marinade i soseve. 

Često ulazi u sastav mnogih mešavina začinskih trava. Vrlo rado ga dodajem umesto origana prilikom pripreme mariniranog plavog patlidžana.

Može da poboljša ukus ulja i vinskog sirćeta kada se u njih doda malo timijana. 

Čaj od timijana poboljšava apetit, pomaže u otklanjanju anemije i umora.

Timijan potražite u prodavnicama zdrave hrane ili u Spice Up Shopu.